M 1995 Temerin

M – 1995 – Temerin

Q: Reci mi šta za tebe… Kakav je to osećaj kada se ti osećaš kao kod kuće?

I: Ona kaže da je bitna razlika da kod kuće sve zna i da se oseća kod kuće kad je sa prijateljima. I da je kod kuće ustvari kod kuće, a ne u školi ili na nekom drugom mestu. Da se kod kuće oseća samo u svojoj kući, što znači da je malo suzila taj ‘feeling’.

Q: Da, da. Znači kod kuće. Da li postoji još neko mesto gde se ti osećaš kao da pripadaš tu totalno? Ili je to samo kod kuće?

I: Znači ona se kod kuće oseća i kad je sa svojim prijateljima negde i kad je u kancelariji za mlade. To je mesto gde se takođe oseća kao kod kuće.

Q: A kakav je osećaj totalno suprotan od ovoga? Gde se.. kad se ne osećamo nikako kao kod kuće?

I: Kod kuće se ne oseća kad je kod lekara ili na nekim takvim mestima kao što je Opština.

Q: Je l’ možeš da mi opišeš malo više kakav je to osećaj?

I: Znači na tim mestima se oseća loše i da joj je neprijatno. Da je to obično situacija u kojoj ona ili nešto ne zna ili ne zna da objasni neku situaciju ili nešto što joj treba. Zato se oseća loše. Ta mesta nisu kao kod kuće. Daleko su od toga. Tamo ima nekih pravila i to ne voli.

Q: Ne voliš pravila?

I: (obraća se Moniki) Ima i ovaj klub pravila neka, samo da ti kažem. Ali to je kod kuće.

Q: To su drugačija pravila.

I: Kućna pravila.

Q: Znači, misliš da su pravila uglavnom loša?

I: Zavisi kad.

Q: Kad su dobra?

I: (obraća se Moniki) Šta da obuješ? Kao kodeks oblačenja. Neka opuštenija pravila koja su više vezana za neku atmosferu. Da obavezno isključiš mobilni. To pravilo joj se ne sviđa.

Q: Je l’ misliš da pravila nas teraju da budemo nekada nešto što nismo?

I: Mislim da su inače pravila potrebna.

Q: Da, svakako, slažem se.

I: Nije dobro da svi radimo šta god želimo. Zato moraju da postoje pravila.

Q: Slažem se. Reci mi šta je to tolerancija?

I: Znači, tolerancija po meni je da ljudi prihvate ljude onakve kakvi jesu. (obraća se Moniki) I onda si dala primer… Kako je rekla?

Q: Da neću pričati sa tobom ako ne znaš srpski?

I: Da, da.

Q: Jesi se našla u takvim situacijama?

A: Jesam.

Q: Jesi? Je l’ mi možeš nešto ispričati o tome ili…?

I: Bila sam na ekskurziji pre par godina s jednim udruženjem za osobe sa invaliditetom. Tamo je bila jedna devojka koja nije htela da priča sa mnom. Ja tada nisam znala srpski tako dobro.

Q: I kako je to učinilo da se osećaš?

I: Meni je bilo loše, jer sam i tad nekako mogla da objasnim šta želim da kažem, ali ona je rekla da ništa ne razume.

Q: A kakvo je to stvorilo mišljenje tebi o njoj?

I: Ja sam videla da ona nije ustvari baš… (obraća se Moniki) Šta? Nije baš normalna. (Svi se smeju.) Ne, nego? Zaboravila si reč? Da ona baš nije… šta?

Q: Dobra?

I: (obraća se Moniki) Dobra? Tolerantna? – Samo zbog toga što nisam toliko dobro znala srpski, ona nije htela da komunicira.

Q: Znači, koliko ti ustvari misliš da ljudi jesu tolerantni?

A: To je teško pitanje.

Q: Jeste.

A: Ima ljudi koji su tolerantni.

I: Ja mislim da su oni koji su išli u srednju školu tolerantniji od onih koji ne idu zato što imaju obrazovanje.

Q: Misliš da je obrazovanje važno?

A: Da, svakako.

Q: Reci mi, što se tolerancije tiče, pošto u Temerinu ima i mađarske i srpske nacionalnosti, kakva je situacija ovde?

I: Znači, situacija je takva da imamo ljude koji žele samo jednu nacionalnost ovde i da ima jedna grupa ljudi koja želi da Vojvodina opet bude deo Mađarske. Mi smo tako učili, ne znam da li je to istina, da je nekada Vojvodina bila deo Mađarske. Austrougarske u principu.

Q: Da li misliš da to koja smo nacionalnost utiče na naš identitet, na ono kakvi smo mi? Da li nas to opisuje?

I: Ne znam.

Q: Da li misliš da onaj ko je Mađar ima određene osobine samo zato što je on mađarske nacionalnosti?

I: Ja mislim da je to samo šta je tvoj maternji jezik.

Q: Misliš li da postoje ljudi koji smatraju da nacionalnost nas zapravo definiše? Da li si se susrela sa takvim ljudima možda? Nisi?

I: Nisam.

Q: To je lepo. Znam da su tu bili neki incidenti, je l’ tako? Tuče neke. Je l’ znaš nešto o tome?

I: Nažalost znam.

Q: Hoćeš mi ispričati nešto ili…?

I: Neću reći ime ni ništa, ali znam jednog dečaka koji je bio u kafiću. Ja moram da kažem da je dečak Mađar, mađarske nacionalnosti. Kad je hteo da ide kući, on je krenuo s jednim drugarom. Išli su nekoliko puta i jednom su došli neki momci u klub, u kafić, i pričali su da on i njegov prijatelj pričaju na mađarskom. I oni momci su došli do njih i rekli im neke ružne reči i jako su ih udarali samo zato što su pričali mađarski.

Q: Kako se ti osećaš kada čuješ takvu priču?

I: (obraća se Moniki) Prvo osećam… Šta?

Q: Naljutiš se?

I: (obraća se Moniki) Aha, naljutiš se. – Mislim da ti momci koji su ih udarali uopšte nisu tolerantni i da ne prihvataju ljude koji nisu kao oni.

Q: Da, nekog ko nije takav. I sada kada tako pričamo, znači to je kao da postoje grupe ljudi. Kakav je osećaj u suštini na prvom mestu pripadati nekoj grupi?

I: Ne razumem.

Q: Imaš prijatelje svoje, je l‘ tako? Ovde dolaziš u klub, družiš se, je l’ tako? Kakav je osećaj biti deo grupe?

I: (obraća se Moniki) Kako je to biti ovde u nekoj grupi?

Q: Zajednici.

I: (obraća se Moniki) Biti u zajednici s nekim ljudima, ovde družiti se sa ljudima?

Q: Sa određenom grupom ljudi.

I: (obraća se Moniki) Ili bilo kojim prijateljima. Ne ovde, nego negde biti u krugu nekih ljudi? Imaš svoje društvo neko, imaš neki krug ljudi i kako se ti osećaš u njemu? – Ja se osećam dobro jer znam da oni nisu nacionalisti.

A: I oni su ljudi koji uopšte razumeju ako neko nije takav kao oni.

I: Ljudi su oni kojima su bitni samo ljudi koji su slični. Znači ta grupacija koja napada, oni su isti, a nama je ovde dobro. Zajedno planiramo kako hoćemo da provedemo svoje vreme.

Q: Da li, kada vidiš da neko nije deo vas, da li pokušaš da tu osobu priključiš u vaše društvo?

I: Da.

Q: Kakav ti je osećaj kada neko novi dođe?

I: Ja se dobro osećam jer volim da nas bude sve više i više. Ja volim novim ljudima da pomažem da se i oni uključe kod nas.

Q: To je jako lepo. I hvala tebi što si mene primila isto tako ovde u svoju grupu i što si meni učinila da se super osećam ovde. I bilo je jako lepo pričati s tobom. I hvala ti puno.

I: Hvala i tebi.