M 1993 – Temerinu

M 1993 – Temerinu

 

Q: Dobro. Šta misliš o životu u Temerinu?

A: Pa, ne znam. Ja sam uvek gledala da nekako radim neke aktivnosti u kojima mogu da učestvujem, da meni bude zabavno. E sad, slušajući druge ljude okolo, oni kažu da se u Temerinu ništa ne dešava, što ja mislim da nije tačno. Trenutno mislim da mladi imaju gde da izlaze, što je jako bitno, jer uvek je bilo mladima je dosadno ovde. I, što se tiče Kancelarije, ona im pruža neke mogućnosti da mladi mogu da se aktiviraju. Tako da život u Temerinu… kako za koga, kako ko odabere da ga gleda. Meni je zabavno.

Q: Dobro. Koliko se tvoj dom razlikuje od sveta oko tebe?

A: Moj dom mnogo. (Smeje se.) Mnogo se razlikuje i od komšiluka i svega. Prvo sam u komšiluku gde su ljudi mađarske nacionalnosti. Mi smo maltene jedini Srbi u toj okolini. I kod mene je, recimo, uvek nekakva muzika, uvek neko veselje. Stalno se nešto dešava. Uvek nam je kuća puna ljudi, što recimo ne mogu da kažem za ovu ulicu okolo. Oni su više nekako zatvoreniji. Moj dom je, bar što se moje ulice tiče to mogu da kažem, nekako pun ljudi. Što se tiče nekih drugih stvari, mi recimo radimo sa klincima, okupimo decu malu iz okoline i komšiluka i radimo neke kreativne stvari sa njima, tako da što se tiče moje ulice i mog kvarta nekako je mnogo aktivan.

Q: Stalno pominješ svoj kvart, pa me zanima koji je to deo?

A: Zmaj Jovina. Iznad bazena taj gore deo.

Q: Dobro. Šta misliš zbog čega najčešće dolazi do konflikta?

A: Zbog različitosti. Baš sam nedavno sa jednom koleginicom razgovarala. Nju su u svojoj školi, pošto je ona polu Ruskinja, polu Mađarica, nju su zlostavljali zbog recimo različitosti zbog toga što ona nije čista Mađarica ili nije čista Ruskinja. Zato što je jednostavno različita. Ili zbog različitih mišljenja, recimo. Ljudi često ne mogu da prihvate tuđe mišljenje, nego mu nameću svoje i ako ovaj ne želi da prihvati, onda dođe do nekog konflikta. Ređe je to neka ekonomska situacija, uglavnom su to neki konflikti tipa različitih mišljenja ili baš različitosti. Bar kol’ko ja to vidim.

Q: A zašto su neki ljudi skloniji da kude mnoge druge?

A: Pa, mnogi ljudi zato što nemaju dovoljno samopouzdanja napadaju druge i traže loše stvari i različitosti u drugima da bi nekako sebe opravdali. I neki ljudi gledaju da tu drugima napakoste i da drugima nabace neki teret ili etiketu da bi sebe opravdali i time stvaraju sukobe. Zbog nekih njihovi nesigurnosti, manjka samopouzdanja ili čega god.

Q: A kako nastaju predrasude?

A: Predrasude, pa to sam ja nekako baš razmišljala o tome u poslednje vreme, otkad mi je to koleginica rekla. Ja mislim da predrasude nastaju… da dolaze nekako iz kuće. Da je to sve stvar vaspitanja. Jer i ja sam u porodici… ja recimo nisam polusrpkinja ili polumađarica ili svašta nešto, i ja recimo uopšte nemam problem da je neko različit od mene. Dok ljudi neki imaju problem da l’ je neko različit zato što su to povukli iz kuće. Mene tako nisu vaspitali, a neke jesu. Mada ne mora to da se samo iz kuće, može da se širi iz društva. Neki ljudi su vaspitani lepo, neki znači mladi ili neki ko god, a društvo ih jednostavn povuče da razmišljaju drugačije.

Q: Šta misliš šta je to što održava društvo u životu?

A: Dogovori i nekako da ljudi žele da prave neke vrste kompromisa i dogovora, da ne misle samo na sebe, već da gledaju da se nekako prilagođavaju drugima dok to, naravno, ne ugrožava njih same do te mere da izgube svoju ličnost. Znači neko prilagođavanje.

Q: A kako izbeći konflikt? Da li postoje neka nepisana pravila?

A: Pa, recimo, kad sam ja besna i kad se ja s nečim ne slažem, ja se jednostavno samo povučem i malo razmislim o svemu tome. Nekako najbolje je konflikt, bar po meni, rešiti ako se prvo malo stane na loptu, ako se ne reaguje ishitreno. Ako se ishitreno odreaguje onda ljudi pobesne i kao ’Što me napadaš?’ ili šta ja znam. Ako se povuče neko i ako s nekim lepo, mirno razgovara, to već stvara neki drugačiji odnos ili samu atmosferu između dvoje ljudi. Mislim da konflikt se rešava ili sprečava time što se lepo, mirno razgovara. Ili se jednostavno prvo razmisli i stavi u tuđe cipele.

Q: Da, ali to zavisi od toga koliko je neko zapeo.

A: Naravno. A nekad ima ona uzrečica ako ne možeš da ga pobediš, pridruži mu se. To konflikt ne treba da bude, već samo da se neko povuče i njih će najviše boleti ako vide da te nisu povredili, time što si ostao dostojanstvan i to je to.

Q: A kada ne ostavljamo ništa za sobom?

A: Kako ne ostavljamo za sobom?

Q: U konfliktu, u životu inače… Široko je ovako pitanje.

A: Kada se osećamo sigurno. Kada se osećamo sigurno i prihvaćeno tu gde jesmo. Ja ne verujem da bi neko ostavio svoju sigurnost tu gde mu je udobno. Retko se dešava da neko iz udobnosti ode u nešto sasvim drugo.

Q: A šta misliš o položaju mladih u Temerinu?

A: Pa, generalno mislim da bi se više trebali aktivirati u pozitivnom smeru. Pošto je Temerin multinacionalna sredina, dešavaju se različiti konflikti zbog različitosti umesto da sve to lepo sastavimo, sve te različitosti spojimo u nešto lepo i da napravimo nešto zajedno. Mislim da mladi trenutno se previše razdvajaju na toj nacionalnoj osnovi, da l’ naravno tu ima i ekonomski položaj i šta ja znam, ali mislim iskreno da se mnogo razdvajaju mladi što se tiče… i veroispovesti na kraju krajeva, pošto imamo ovde i protestantsku i katoličku i pravoslavnu crkvu.

Q: Da. A šta misliš koje bi nekako logično rešenje, najbezbolnije bilo da se nekako… (Nerazumljivo)

A: (Nerayumljivo) Mislim u katoličkoj školi oni uče srpski, dok se kod nas ne uči mađarski. Ima kao uvedeno kao izborni, ali opet nekako mislim da bi se realno možda u „Petar Kočić“ školi trebalo uvesti nešto što se tiče mađarskog jezika, što se tiče njihove kulture da se ljudi upoznaju s nekim lepim stvarima iz svačije kulture. Mislim da bi to nekako promenilo svest o svemu tome. Da ih ne uče samo, lupam, Srbi su bili pod okupacijom ili Mađari su ovako, a mi smo radili ovo a vi ono, nego da se neke lepe stvari usađuju u decu od malena. I mislim da bi to neke stvari već promenilo.

Q: I poslednje pitanje. Kakva prava imaju mladi?

A: Pa, ne znam. Ja nisam imala prava da se zaposlim pošto nemam iskustva, a tad sam završila srednju školu. To je bilo u pauzi između srednje škole i fakulteta. Znači neko ko očekuje od mladih da imaju odmah kad završe škole iskustvo i da odmah znaju svašta. Nekako se mladima ne daje toliko prilika da se oni dokažu i pokažu u nekim realnim stvarima, van volontiranja, van takvih nekih aktivnosti, lupam, na poslu. Svi nekako traže neka iskustva i neke takve stvari.

Q: Hvala ti.