E 1985 Temerin

E – 1985 – Temerin

 

Q: Reci mi šta je za tebe osećaj kada si ’kao kod kuće’? Kada se ti osećaš da si ’kod kuće’?

A: Kad ne treba da se obučem lepo, kad ne treba da se očešljam lepo, kad bilo kako se ponašam, to je dobro. I kad mene svi… ma, ne da svi me vole, nego svi me prihvataju kako jesam.

Q: Onako kako jesi. A šta je za tebe suprotan osećaj? Kada se osećaš kao da nisi kod kuće?

A: Kada nekako moram da glumim jednu osobu kao onu koja nisam ja. Jer, u društvima koja… ne da mi se ne sviđaju, nego mi ne prijaju, osećam da ne pripadam tamo, kao nasuprot kod kuće ili mestu gde ja volim biti, tamo ja osećam da pripadam, da sam deo te moje zajednice ili da je to moje.

Q: Kakav je osećaj biti deo neke grupe?

A: Opušteno. Kako da kažem.

Q: A kakav je to osećaj kada se osećaš neprijatno? Među kakvim ljudima? Zašto se osećaš neprijatno? Je l’ mi možeš to malo objasniti?

A: Neprijatno mi je kad sam jako anksiozna, kad osetim da nisam dobra, nisam skroz normalna, jer svaka grupa ima neke mere normalnosti.

Q: Parametre?

A: Da. I kad ja osetim tamo da me ne vole.

Q: Šta je za tebe parametar normalnosti?

A: U nekoj grupi?

Q: Ne, nego generalno za tebe u životu. Da, u tvojoj grupi.

A: Nekako da ne mrzim nekoga ako ne poznajem, nego da prvo vidim dobro nešto ili nekoga.

Q: Upoznaš?

A: Nije to uvek lako, ali ja mislim da je to najbolje što bi bilo.

Q: A da li misliš da ljudi često mrze?

A: Jeste. Jeste, i ljubomorni su jedan na drugog.

Q: Da li si ti osećala nekad mržlju ili ljubomoru?

A: Jesam. Jesam. Naravno.

Q: Šta misliš zbog čega se to dešava? Zbog čega je neko bio ljubomoran na tebe ili te mrzeo?

A: Ljudi uvek misle da nemaju dovoljno nešto – dovoljno ljubavi, dovoljno ili materijalne stvari ili, ne znam, dovoljno… nisu dovoljno dobri na poslu ili da neko drugi je u životu više dobio. I zbog toga.

Q: Šta misliš koje najčešće predrasude ljudi imaju o nekome kada ga ne poznaju? Na osnovu čega ljudi prave predrasude? Da li na osnovu fizičkog izgleda ili šta misliš na osnovu čega?

A: Jeste, to je prvi… Fizički izgled je prvi… Da l’ je neko prljav, da li čudno izgleda, da li ima možda zdravstvene probleme, da li drugačije priča, smešno priča ili, ne znam, nekako agresivno se ponaša.

Q: Da li si ti nekada osećala da ljudi imaju predrasude prema tebi, koji te ne poznaju?

A: Pa, jesam.

Q: Šta misliš na osnovu čega?

A: Na primer, u autobusu za Novi Sad… Pa, da li treba to da pričam?

Q: Da, da, reci slobodno.

A: Ovako, sa mojom drugaricom sam pričala mađarski u autobusu i neka žena je sedela tu pored nas. I, ne znam već, to je već godinama bilo, ovako nam se derala – zašto mi pričamo na nepoznatom jeziku, je l’ pričamo o njoj ili ovako ako ne pričamo na srpskom da ona razume, onda da ućutimo. Na primer to.

Q: Ta žena je stajala iza vas ili…?

A: Pa, mi smo stajale, ona je sedela. Nismo ništa o njoj rekli. Ništa. Nismo ni toliko glasno pričali da bi joj smetalo.

Q: Kako si se ti osećala u tom momentu?

A: Ma, strašno. I onda, posle toga dana, kad u bus uđem, ja uvek gledam da li ja nekome smetam dok pričam sa nekim ili treba da ućutim…

Q: A da li si se sa time susretala samo u Novom Sadu ili i ovde u Temerinu?

A: Ovde u Temerinu nisam, ali ima koji jesu. Ja nisam bila u toj situaciji.

Q: Šta misliš o toj ženi? Koji je bio razlog zašto vas je napala?

A: Možda je stvarno mislila da pričamo o njoj. Možda je samo takva da ne voli nacionalne manjine. Ili je bila besna tog dana zbog nečega.

Q: Da, pa se iskalila na vama.

A: Možda.

Q: A da li misliš da inače ljudi imaju predrasude o nacionalnim manjinama ili je to bila samo ta žena izuzetak?

A: Ja sam puno stopirala dok sam studirala i više su nam stajali u Srbiji i ovako nikad nisu…

Q: Imali nešto protiv tebe?

A: Jeste, nisu baš mene ovako… ’Ako si Mađarica, onda izađi’ ili nešto. Ali nekoliko puta su me već pitali ako živim tu, zašto nisam bolje naučila jezik jer će mi to trebati. Jeste, i to znam, samo možda mi teže ide jezik. I ne znaju me, ne znaju moj profil.

Q: Tvoj život.

A: Ne znaju kakva sam, ne znaju ništa o meni. Ali, jeste, u pravu su.

Q: Jesi ti uspevala ranije da se sporazumevaš, dok nisi znala srpski jezik? Kako si se sporazumevala sa okolinom?

A: Pa, znaš, nisam išla u onu prodavnicu gde ne mogu da objasnim šta hoću. I kada sam postala veća devojčica, onda sam probala da… pitala mamu kako se kaže ovo, kako se kaže ono, i na kraju sam nekako savladala srpski. Ni sad mi ne ide baš najbolje i teže mi je ovako baš lepo da se izrazim, ali uvek probam i ja poštujem ljude koji probaju nešto na mom jeziku da…

Q: Nauče?

A: …objašnjavaju ili da nauče. Mislim da to je bitno, da probaju i da ne ismejavaju nekoga ko to…

Q: Ne zna?

A: …prvi put lepo ne može da izgovori nešto.

Q: A dok nisi znala srpski jezik, jesi se ti osećala nekako čudno ili si se osećala totalno ono, kako da kažem… Nisi osećala potrebu da razumeš ljude koji govore nešto? Jesi ti nekad mislila da neko možda priča o tebi nešto dok nisi znala srpski? Kada neko priča na srpskom, a ti ne razumeš.

A: Pa, jesam. Jesam. Da kažem iskreno, jesam. Uvek sam razmišljala o tome šta oni misle. Ako neko se smeje…

Q: Da li misliš da je generalno bitno znanje jezika da bi se ljudi sporazumevali ili…?

A: Jeste. Jeste. Jako je bitno. Jako je bitno. Sad sve više vidim da je bitno. Svaki jezik.

Q: I šta ti je bio motiv da naučiš srpski jezik? Kada si počela da učiš?

A: Ja sam baš htela da naučim, samo mi je bilo teško jer ovako na privatnim časovima to nije baš najbolje i to se plaća, ali jako je bitno jer vidiš – i sad imam poteškoće. Kad sam počela da idem na faks, onda sam videla da svugde treba jezik i onda sam počela da čitam knjige na srpskom i malo lakše je knjige…

Q: Lakše je knjige, da. Jesi videla neku razliku između srpske književnosti i, na primer, mađarske? Da li si videla razliku u književnosti, između srpskih pisaca i mađarskih?

A: Pa, kod nas… Mađarska književnosti je jako… Pa, mi imamo jako puno pisaca i jako puno pesnika, baš jako puno. Više imamo književnika nego Srbi.

Q: Mislila sam u stilu i u samom jeziku da li si videla neke bitne razlike?

A: Pa, nisam toliko srpsku književnost čitala, nego Agatu Kristi, detektivske romane i ovako. To je lakše.

Q: Da, to je prevedeno, to nije u originalu.

A: To se brže čita. Tolkin, „Hobita“, i te stvari. To se brže čita.

Q: Da li se ti osećaš u Temerinu prihvaćeno od strane okoline?

A: Jeste. Da. Ne osećam se da me neko ne prihvata. Ali ne idem tamo gde bih osećala da me ne prihvataju.

Q: Nego šta onda? Da li postoje neka mesta na kojima misliš da bi se osećala neprihvaćeno, pa zato ne ideš tamo? Neka određena mesta ili zbog nekih određenih ljudi ili okolnosti?

A: Pa, ja svugde idem zbog ljudi. Idem gde mi je društvo, idem gde treba nešto da obavim, pa onda… Nema mesto gde ja ne idem jer tamo me ne prihvataju, ali… Sad ne znam šta da kažem.

Q: Dobro. A reci mi kako ti se sviđa život u Temerinu? Da li misliš da postoji neka razlika između Temerina, koje je na primer manje mesto, i između nekog velikog grada, metropole, tipa Beograd?

A: Pa, nisam još živela baš u metropoli, ali… Sad ne znam jednu reč. Ono kad ljudi šapuću iza nekog drugog i pričaju.

Q: Tračaju?

A: Tračaju. Ima još jedna reč. Sigurno ima.

Q: Pa, odovaraju.

A: Ogovaraju, da. Mislim da u manjim mestima, kao što je Temerin, ljudi više ogovaraju jedan drugog i vole da ružne stvari, neprijatne stvari ispričaju brže, loše vesti. I mislim da u većem gradu se ne poznaju toliko i zbog toga se ne šire toliko loše vesti. Ne znam.

Q: Kako se ti osećaš u društvu ljudi kada krenu da ti ogovaraju nekoga ili da pričaju loše vesti?

A: Ma, zavisi od toga o kome pričamo. (Smeje se.) Nekad i ja učestvujem. Na kraju se uvek osećam loše. Možda nije istina.

Q: Da li misliš da su u manjim mestima ljudi na neki način obeleženi? Tipa, kada se nešto čuje za nekoga, da onda on posle ne može nikako da se odbrani od toga, da ga to prati čitavog života? Kada nekoga proglase za nešto, ne znam ni ja šta.

A: Sigurno ima. Sigurno ima, da.

Q: A da li misliš da ljudi imaju predrasuje prema nacionalnosti, da imaju neke određene osobine tipa koje pripisuju jednom narodu, da li Srbima, Mađarima, bilo kome, Englezima?

A: Tu, u Temerinu?

Q: Pa, da, i uopšte.

A: Pa, ima. Jeste, imaju predrasude. Na primer, Mađari… Imamo predrasude da… Ne znam da li je to predrasuda ili je istina. …da Srbi su… Na primer, srpska deca u odnosu na mađarsku decu… I profesori kažu koji predaju i u jednom odeljenju i u drugom. …da srpska deca su glasnija, više su živahnija, kako se to kaže…

Q: Temperamentniji.

A: Jeste, temepramentniji. Kad u autobusu, na primer, ili bilo gde kad su zajedno, onda više viču Srbi nego Mađari. I ovako da su otvoreniji.

Q: Otvoreniji?

A: Da. Mađari su malo povučeni. Možda zbog toga jer su tu u manjini i onda navikli smo da ima nas manje. Ali ne znam da li je to istina.

Q: Misliš generalno da je bolje biti u manjini ili u većini uvek, kakva god da je većina?

A: Pa, ne znam da li je bolje u manjini biti.              

Q: Ne mislim nacionalnoj manjini, mislim generalno. Tipa, kada ti imaš neko mišljenje, da li se ti uvek pridržavaš svog stava, čak i ako je on u manjini, ili uvek misliš da je bolje biti u većini, jer se osećaš nekako sigurno opet kada te više ljudi podržava, čak i ako možda znaš da većina nije upravu?

A: Pa, ako znam da nisu upravu, pa onda normalno da nije dobro samo zbog toga sa većinom ići. Ne znam da li si na to mislila.

Q: Da, na to sam mislila. Bilo šta da ti imaš neko razmišljanje, da znaš da većina ljudi… To nam se svima desilo. …da znaš da većina ljudi tako ne razmišlja, da li ti braniš svoj stav ili si opet onako uzdržana, misliš da je uvek bolje biti sa većinom? Pošto neki ljudi ne smeju da kažu svoj stav jer uvek se plaše toga da ne budu usamljeni.

A: Pa, i ja sam bila u toj situaciji da su me… To su isto Mađari bili… Ne znam da li bih trebala da vam ovo pričam ili ne. Ne znam koliko imaš još pitanja.

Q: Pa, slobodno ispričaj. Nemam određena pitanja, nego…

A: Kad sam išla u srednju školu, neki stariji su me zezali uvek, svaki dan.

Q: Zašto?

A: Pa, nisam im se svidela, ne znam, jer sam im bila čudna. Nosila sam velike naočare. Ne znam. Nisam im se svidela.

Q: Nosila si velike naočare. Dobro. A da li je bilo generalno nekih incidenata ovde u Temerinu?

A: Kako?

Q: Sa susednim selima ili na nacionalnoj osnovi ili…

A: U vezi mene?

Q: Ne, nego uopšte.

A: Incidenata između Mađara i Srba?

Q: Pa, i to i ovako genralno. Bilo je?

A: Pa, bilo je. Ima puno toga u Temerinu. Ne baš svaki dan, ali jeste.

Q: Je l’ se to i ranije dešavalo ili je to sad u poslednje vreme?

A: Pa, nekoliko godina već jeste.

Q: A, šta misliš, šta je razlog tome? Pošto to nije bilo ranije, koliko ja znam.

A: Pa, nisu mediji toliko pričali o tome, ja mislim samo, ali bilo je…

Q: Šta misliš, koje je rešenje toga incidenta u multikulturalnoj sredini?

A: Rešenje… Ne znam.

Q: Šta je za tebe tolerancija? Je l’ misliš da ljudi treba da budu tolerantniji? Uopšteno.

A: Sad ne znam o čemu pričamo.

Q: Znaš šta znači reč tolerancija?

A: Da.

Q: Pa, uopšteno šta za tebe znači biti tolerantan? Samo to, evo zadnje pitanje.

A: Da ne diram drugoga. Da pazim na druge. Da gledam da li im nešto fali. Da prvo gledam da pomognem, a ne da…

Q: Osuđuješ?

A: …da osudim. I… Ja mislim to je to. Da ne isključim nikoga, na primer po onome kako izgleda, kako priča, šta sam čula o njoj. To je to.

Q: Dobro. Hvala.