A 1995 Bački Jarak

A –  1995 –  Bački Jarak

 

Q: Šta misliš o položaju mladih u Temerinu recimo?

A: Nikad ne znam dobro da odgovorim.

Q: Kako god da odgovoriš…

A: Šta mislim o položaju mladih? Pa, mogao bi da bude bolji. Uvek može bolje, je l’? Treba da se angažuju više. Mislim što se tiče ovih barova i svega toga, to je sve kul, ali nema tako nekih da se ono više okupimo bez alkohola, da se zabavimo na neki luđi način, da se prskamo. Ne znam. Više da se skupimo onako, povežemo. Mislim, sad će da zvuči jako romantično, ali više onako da povežemo naša srca, a ne da… (nerazumljivo)

Q: A šta, recimo, po tebi bi, ako sam dobro razumeo, motivisalo, je l’? Šta bi po tebi recimo trebalo da se…?

A: Da radimo nešto zajedno. Da putujemo zajedno. Razmena, na primer, s drugim državama. Da upoznajemo različite kulture. Da učim na primer origami ili da pravim ćup. (Smeje se.)

Q: Da, jedno lepo iskustvo. Ja sam to imao prilike da radim jednom.

A: Ne mora da bude razmena sa drugim državama, može i u okviru Srbije sa drugim gradovima, da upoznamo različite ljude. Mladi moraju da se upoznaju.

Q: A, recimo, da li su u tvom komšiluku ljudi različitih nacionalnosti ili drugih nacionalnosti?

A: Pa, ja sam poluruskinja ustvari.

Q: Pa, dobro.

A: Tako da, mislim, nemam problem s tim. Poznajem po svetu tako mnogo ljudi. Čak iz Švedske imam poznanika. Nemam problem sa različitim nacionalnostima, to nije pitanje nego… Pa, nema, pošto živim u Bačkom Jarku, tamo ima manje i Mađara i… Ne znam da li ima mnogo baš. A živim baš u centru, tako da više to Srbi.

Q: Da, primetio sam da Jarak ovde i tabla Temerin.

A: Da. (Smeje se.)

Q: To sam primetio. Pošto ja sam iz Kisača u stvari i obično idem biciklom. Znači preko Jarka idem, preko njiva idem do Temerina. Međutim, sad to ova kiša, a nekim… motor nemam, a moje noge ne mogu da odgurnu tol’ko blata.

A: Mogli bi da naprave neku stazicu lepo do Novog Sada. Bilo bi super.

Q: Eto vidiš. Ideja za projekat.

A: A, to je već… ne znam ko sve mašta o tome.

Q: Maštao i na papir.

A: Eto. A stvarno, fali nam staza, pošto ima mnogo… ima nekoliko njih koji voze biciklom do Novog Sada po drumu.

Q: Da. Ja sam prvi. Za mene bi bilo super, recimo. ’Ajde preko njiva ima sad ti ’mountain’ bajkovi, pa kod njih široke gume, rikne malo blata, šljunak, driftuješ, padaš ponekad, al’ ideš dalje… (Smeju se.)

Kol’ko posećuješ koncerte onako često?

A: Više bih volela da posećujemo nego što posećujem sada, al’ nekako se uvek potrefi da ne mogu. Sad za EXIT isto putujem negde baš kad su moji omiljeni, Manu Chao. Reko’ ’Jao, kad ću videti njegov koncert?’ Kad sam videla da je za EXIT… Ja se taj dan baš vraćam posle njegovog koncerta.

Q: Što nije bar dva sata ranije. Meni je tako jednom bilo. Iš’o sam za Slovačku poslom i na granici se mimoiđu vozovi, znaš. Jedan voz ide ka Mađarskoj, a drugi iz Mađarske. Vidiš masa partija, cuga, zezaju se kao ’Uuu, EXIT!’, a ja kao ’Buhuhu! Da vas ne vidim! Gde je zavesa da navučem na prozor?’

A: Al’ dobro, bar ću stići na ovaj poslednji dan.

Q: A šta misliš kakva je perspektiva mladih na koncertima?

A: Kako misliš perspektiva?

Q: Pa, ono, znaš, taj perspektivni doživljaj, perspektivni pogled, kao slobode i to sve, zezanja?

A: Mislim, zavisi od mladih. Ima onih koji samo se napiju da bi se oduševili. Ali ima i dobre mase. Mislim, ja se isto na EXITu tako šetam da čujem razne koncerte i izvođače, kako taj izvođač muzike peva, zavisi od pesama. Neverovatno kako pesme utiču na čoveka. To ljudi ne mogu dovoljno da shvate. Mislim, ne mogu da shvate koliko u stvari znači to, na primer, da se provodim, slušamo neku pozitivnu muziku, a ne depresivu.

Q: A to verovatno zavisi od…

A: To zavisi od te osobe koja to prihvata.

Q: Pa, da. Recimo, ja volim i ’trance’ da slušam.

A: Ja volim sve. Ja smatram onako da u svakom žanru ima dobre muzike, tako da zavisi od raspoloženja. Tako mi nekad isto dođe, pa slušam i metal i rege i… Volim, volim na te koncerte da odlazim baš.

Q: Pa, u suštini zavisi kakav dođem kući.

A: Ali ne znam popularnu muziku baš mnogo. Imam razne neke svoje. Znaš (nerazumljivo), na primer? Moja omiljena grupa.

Q: Nisam čuo. Ispričaj malo o njima. Koji je, recimo njihov žanr?

A: To je rok. Pevaju na švedskom. Ima par dobrih pesama. Ima dobrih pesama jako mnogo, ali nisu popularni van Švedske pošto su pokušali s jednim albumom da prevedu njega na švedski, ali im nešto nije uspelo.

Q: Teško je prevesti, je l’?

A: Pa, nije teško, nego… za mene, na primer, ako slušam muziku na drugom jeziku, nekako interesantnije mi nego na engleskom, mislim da već postane dosadno.

Q: Uglavnom već znaš… znaš engleski, pa slušaš samo ritam.

A: I, na primer, kad nisam znala engleski pesme su mi zvučale interesantnije, a sad ono reči kao… Ne slušam ove popularne. Mislim, ima dobrih pesama, ali volim onako francusku, na primer. Ima jako dobrih francuskih pesama.

Q: Šta misliš da li se poštuje zakon mladih?

A: Da li mladi poštuju zakon ili da li ljudi poštuju zakon mladih?

Q: Da li se baš recimo poštuje zakon mladih? Znači, da li imaju dovoljno informacija radi donošenja odluka o budućnosti? Zanima me, u suštini… zašto sam postavio pitanje da li se poštuje zakon mladih jer u suštini sam hteo pitanje da postavim, ali da ga kao „WinRAR“ kao da ga raspakujem. Znači, evo prvo me zanima kao mladu osobu koliko znaš o svojim pravima.

A: Učili smo mi u školi na građanskom sve, ali mislim to su onako uopštena prava. Ne znam da li imam pravo da pitam, da odem tamo, da uđem ili tako neke sitnice koje nisam sigurna, a verovatno imam, ali neke strvari skrivaju, neke stvari ni ne znamo da možemo. Moglo bi biti bolje. Nije nam sve onako na tanjiru, moramo sami da se izvlačimo, uvlačimo u organizacije, nije baš sve to dostupno.

Q: Da li se recimo tebi sviđa to što moraš baš sve da kopaš?

A: Ne i da. Ne zato što bi bilo lakše da dobijem nekako sve na tanjiru i onda samo izaberem hoću ovo. A da zato što je nekako moje, ja sam našla to i izborila sam se za to i to ima veću vrednost.

Q: A je l’ recimo evo sad nađeš nešto zanimljivo i kako to deliš sa osobama koje poznaješ?

A: Aha, pa Fejsbuk. Mislim da više ni ne koristim obične poruke u tim situacijama.

Q: Da, to sam primetio da Fejs već možda kao zastareva već, da slede već neke nove aplikacije.

A: Pa, da, Fejs je onako već kao…

Q: Boooooring!

A: Da. (Smeju se.) Ali kad nađem nešto kul onda podelim.

Q: Znači delite informacije rado?

A: Pa, da. Lako. To mi se sviđa što može lako da se nađe. I da se nađe u drugim državama. To je ranije bio baš problem. Sad mogu sve da ukucam, stvarno šta god.

Q: U suštini otvoriš recimo Gugl, a odeš negde u Tanzaniju.

A: Pa, da.

Q: Sve jedno po jedno odvlači, odvlači i ode, ode, ode.

A: Jeste kul, ali nekako ulenjimo se malo.

Q: Misliš?

A: Pa, zavisi od ljudi. Možda sam se ja samo ulenjila.

Q: Pa, po kom osnovu si se ulenjila?

A: Ne, nego, ne znam, ako ne mogu da nađem na internetu onda nema. Ima mnogo informacija kojih nema na internetu.

Q: Možda slučajno nema ili namerno nema?

A: Pa, da, ne znam da li namerno ili slučajno, ali internet je jako moćna stvar. Mislim, tu može svašta da se nađe. Važne informacije i prave informacije. Pogotovo po svetu šta se dešava, pošto ja znam ruski sad ovo što ide u Ukrajini, znači ja sad i američki TV i ruski TV i ukrajinski sam slušala i srpski. To je tako. Mislim, rek’o bi čovek da bi trebalo da bude nešto slično, to je potpuno različito. Ne znam, ovi su… Ustvari Rusi govore da su oni na granici da čuvaju svoju granicu. Ukrajinci govore, ne znam, da su Rusi napali. Ne, Amerikanci da su tamo. Ukrajinci misle da su Rusi. U svari su to sve manipulacije.

Q: U suštini timska odbojka. Na jednoj lopti piše Rusija, na drugoj Ukrajina, na trećoj Amerika, pa sve ono smečuju.

A: Pa da. (Smeju se.)

Q: Znači, baš kad pričamo oko mladih i informacija, donošenja odluka o budućnosti, kako je recimo tebi, kao jednoj mladoj osobi, recimo budućnost za od pet godina?

A: Pa, ako ću iskreno, ne bih nešto da planiram. Nekako nije mi spontano. Nije nešto baš da ja imam neki plan da uradim ovo, da odem tamo… Nekako čekam da me život iznenadi. Hoću da me život iznenadi. Planiram, ali onako u trenutku zato što ko zna šta se može desiti, gde ću ja da završim. Kakve ima svrhe da planiram tako daleko? Al’ gde sebe zamišljam za pet godina? Pa, iskreno, ne znam. Bilo gde mogu da završim. Zar to nije lepo kad ne znaš? Ja ne znam zašto svi planiramo. Nekako isplaniraš ceo život do kraja i ako si isplanirao sve šta će se desiti, koja je svrha da ga živiš?

Q: Pa, to što ja tako ponekad pitam… Ako imaš potrebu, kaži slobodno. Sad, recimo, imaš 95 godina i šurnajst unučića u krilu i dođe ti jedan onako ’Bako, bako, a kako si proživela život?’, kako bi ispričala o svom životu?

A: Joj, ja bih ispričala da je moj život bio super, čak i ako je bio odvratan, ja bih rekla da je bio super, zato što… Ne bih žalila bilo šta. Valjda je to u glavi. Mislim, to sve zavisi od čoveka kako situacije posmatra. Nekome situacija može da bude jako loša, a za nekoga, kako se to kaže, opportunity da se razvijaju. Ne znam. Mislim, trudiću se.

Q: Dobro, imaš kad da se… To što ti izmisliš da imaš da kažeš, slobodno reci.

A: Pa, da. Ne, ne osećam se neprijatno. Sve OK. Ali jeste, da… Šta sam htela da kažem?

Q: Polako samo.

A: Htela sam da kažem da sve zavisi od načina razmišljanja. Pozitiva privlači pozitivu.

Q: A, da li onda recimo mladi donose informisane odluke? Šta misliš o tome?

A: Pa, ne mogu ja da govorim za sve mlade. Ima različitih mladih, onih koji donesu po osećaju, nekih koji istraže sve detalje i onda donesu odluku. Mislim, i jedna i druga odluka može da bude dobra. Ali mogli bismo da budemo više informisani i da znamo šta imamo. Nekad se dešava da ima neka organizacija, a mi ni ne znamo, nije reklamisana. Nemo neće da se reklamiše.

Q: Da, to je što se tiče budućnosti.

A: Pa, ne samo to.